Po čemu se Montessori razlikuje?

Prava razlika

Formiranje osnovnih kapaciteta kod dece je veoma važno tokom prvih godina života; ne samo kada je u pitanju akademsko učenje, već i sposobnost da se koncentriše, zastane i samostalno razmišlja, kao i sposobnost dobre interakcije sa drugima. Deca kojoj je pružena prava vrsta podrške, tokom formativnih godina, izrastu u osobe koje imaju samo-motivaciju i ljubav prema učenju, mogu da razmišljaju fleksibilno i kreativno i ne samo da su svesna potreba drugih ljudi, već podstiču harmoniju tokom života.

Tradicionalni pristup nasuprot Montessori pristupu

Kod tradicionalnog obrazovanja odrasli odlučuju o tome šta bi deca trebalo da nauče, a sposobnost da se zapamti i reprodukuje informacija se koristi kao mera akademskog uspeha. Nastavnik je aktvni pružalac informacija, a deca su pasivni primaoci.

Montesori pristup se zasniva na detetovoj aktivnosti. Učitelj ima drugačiju ulogu koja se sastoji u obezbeđenju adekvatnih uslova kako bi deca mogla biti usmerena ka nalaženju onoga što im je potrebno od svega što im je ponuđeno. Tada deca postaju aktivni učenici i u stanju su da dostignu svoj jedinstveni potencijal, jer uče prema svom tempu i ritmu, usmereni na svoje specifične razvojne potrebe u određenom trenutku.

• Okruženje koje služi određenim potrebama deteta u svakoj fazi njegovog razvoja.
• Odraslu osobu, koja razume razvoj deteta, deluje kao vodič koji pomaže detetu da nađe svoj sopstveni prirodni put.
• Slobodu dece da se bave svojim razvojem prema njihovoj razvojnoj vremenskoj liniji